Prijem
Pop-art je umetnički pravac koji je nastao 60-ih godina 20. veka u savremenoj umetnosti i čije korene nalazimo u dadaizmu i kubizmu. Doslovce znači popularna umetnost, parafrazirajući sveprisutnost kulture u svakodnevici obrnutom paradigmom svakodnevnice u umetnosti, poigravajući se sa do tada postavljenim granicama nebitnog i banalnog.
Termin
Termin pop- art je prvi put upotrebio englski likovni kritičar Lovrens Alovej, 1958. godine, kada je opisao posleratni konzumni način života. Iako su danas poznatiji američki pop umetnici, pravac je paralelno nastao u dva centra, Londonu i Njujorku.
Karakteristike
Umetnici sa zapadne obale SAD, pokušavaju da, preko nadprirodne reprodukcije štampe i plakata, objasne tehnike grafičke propagnade i njene posledice.
Engleski pop-art sa Dejvidom Hoknijem, Alenom Džonsom, Ričardom Hemiltonom, Piterom Blejkom, Piterom Filipsom, Džimom Dinom i R.B. Kitajom, pokušava da preko tehnika improvizacije i spontanosti, prikupi elemente momenta za vlastiti kreatorski repertoar. Karakteristično za sve umetnike pop-arta je korišćenje tehnike "kolaža", preko kojeg se posle ironično plasira vitalni sadržaj modernog čoveka, manipulisanog konzumističkim društvom, socijalnim fetišizmom, preko trivijalnih idola i potrebe za čistim razbacivanjem.
Tako pop-art razotkriva paradokse jedne civilizacije uslovljene industijskim napretkom, kritikuje modernu merkantilističku kulturu i ujedno učestvuje u samom njenom mehanizmu."Pop-art želi, bez ikakve iluzije, da stvari govore same za sebe", izjavio je negdje Endi Vorhol.
Neki od motiva u pop- artu
Tako Klaus Oldenburg proizvodi gigantske plastične telefone, kupatila, utičnice i prekidače pravi od platna i oblaže ih transparentnom plastikom, (dajući im karakter nadrealističkog sadržaja), takođe stvara monumentalne torte i sendviče koje poslije izlaže na trgovima gradova kao "javne skulpture". Tom Veselman slika Grejt Ameriken Nuds (Great American Nudes), pretvarajući "Pin-ap Glamur" u obične stilizovane ambleme. Endi Vorhol proglašava konzerve supe i flaše koka kole "superzvijezdama" isto onoliko kao što su to i filmski idoli i zvijezde rok-en-rola.Roj Lihtenstajn ukazuje na estetske vrijednosti vinjeta iz stripa preslikavjaući ih na ogromne table tehnikom retikulacije.
Pop-art kao umetnička forma
Integrisanje umetnosti u sociološki kontekst, započeto dadaizmom, predstavlja i samu suštinu umetnosti Pop. Pravac nastaje praktično u isto vrijeme u SAD i Engleskoj. Njegov glavni cilj je uzdizanje naizgled banalnih predmeta i proizvoda svakodnevnog modernog života u Umetnost. Interesuje se za estetske vrednosti tog trivijalnog repertoara industrijske revolucije u modernom društvu, čija je vriednost, naizgled, samo upotrebna i na koji se poslije i ne obraća pažnja. Takozvana "figuracija" pop-arta, prvi put se javlja u severnoameričkoj umetnosti, kada Robert Rošenberg u svojim "kombajn pejntings" koristi inustrijske proizvode, fotografije i komade krpa. U to vreme Džasper Džons pravi slike čiji je motiv "nacionalni simbol", zastava SAD-a, alterišući i menjajući njihov prepoznatljivi kolorit, igrajući se likovnim formalističkim jezikom, bez naizgled, bilo kakvih drugih pretenzija. Takođe, slika realistično, živim koloritom, konzerve piva "Kampbel", kao ironičnu antitezu apstraktnom ekspresionizmu.
Dok su u Americi dadaističke demonstracije protiv „Umetnosti“ sa velikim slovom, činile ćeliju začetnicu pop-arta, u Engleskoj je to bila autohtona subkultura, čije su glavne medije za rasprostiranje činile reklamne plakate, žuta štampa, ilustracije naučne fantastike i strip.
Poznati njujorški umetnici zajedno sa svojim kolegama sa zapadne obale, Klaes Oldenburg, Roj Lihtenstajn, Endi Vorhol, Tom Veselman, Džejms Rosenkuist, Vajne Tieband, i Edvard Ruša, koriste privlačne fluorescentne boje, koje moderni čovek lako prepoznaje sa neonskih reklama, tržišnih centara i industrije spektakla, polazeći od njihove "slučajne egzistencije", transformišući tako svakodnevnicu u jedan novi spektakl "super star".
Pop-art u dizajnu
Moda i umetnost su jako uticale na dizajn proizvoda i nijedan umetnički pravac nije imao takav snažan uticaj na komercijalni dizajn kao pop-art. Pop umetnici kao što su Endi Vorhol, Džasper Džons, Roj Lihtenstajn, Robert Indijana su okrenuli svet umetnosti naopako crtajući svakodnevnicu i reciklirajući to kao ironiju, irelevantnu umetnosti. Endi Vorhol je javno slavio američki konzumerizam u svojim ponavljajućim segmentima prizora ikona popularne kulture, "Kembel" supe ili Elvisa Preslija. Ironično, ali proizvođači počinju upotrebljavati pop-art u dizajnu toliko da je to postalo deo svakodnevnog života sa recimo poštanskom markom "LOVE" koju je stvorio Robert Indijana.
Poznati pop umetnici
Piter Blejk (Peter Blake)
Derek Bošijer (Derek Boshier)
Patrik Kolfild (Patrick Caulfield)
Dimitrios (Dimitrios)
Džim Dajn (Jim Dine)
Marisol Eskobar (Marisol Escobar)
Filip Gaston (Philip Guston)
Kit Haring (Keith Haring)
Ričard Hamilton (Richard Hamilton)
Robert Indijana (Robert Indiana)
Džasper Džons (Jasper Johns)
Alen Džouns (Allen Jones)
Jajoi Kusama (Yayoi Kusama)
Roj Lihtenstajn (Roy Lichtenstein)
Piter Maks (Peter Max)
Klaus Oldenberg (Claes Oldenburg)
Eduardo Paoloci (Eduardo Paolozzi)
Hariton Pušvagner (Hariton Pushwagner)
Mel Ramos (Mel Ramos)
Robert Raušenberg (Robert Rauschenberg)
Džejms Rozenkvist (James Rosenquist)
Ed Ruše (Ed Ruscha)
Vejn Tibo (Wayne Thiebaud)
Endi Vorhol (Andy Warhol)
Tom Veselman (Tom Wesselmann)
Poznati pop-art umetnici na Balkanu
Dušan Otašević
Zvonimir Lončarić
Termin
Termin pop- art je prvi put upotrebio englski likovni kritičar Lovrens Alovej, 1958. godine, kada je opisao posleratni konzumni način života. Iako su danas poznatiji američki pop umetnici, pravac je paralelno nastao u dva centra, Londonu i Njujorku.
Karakteristike
Umetnici sa zapadne obale SAD, pokušavaju da, preko nadprirodne reprodukcije štampe i plakata, objasne tehnike grafičke propagnade i njene posledice.
Engleski pop-art sa Dejvidom Hoknijem, Alenom Džonsom, Ričardom Hemiltonom, Piterom Blejkom, Piterom Filipsom, Džimom Dinom i R.B. Kitajom, pokušava da preko tehnika improvizacije i spontanosti, prikupi elemente momenta za vlastiti kreatorski repertoar. Karakteristično za sve umetnike pop-arta je korišćenje tehnike "kolaža", preko kojeg se posle ironično plasira vitalni sadržaj modernog čoveka, manipulisanog konzumističkim društvom, socijalnim fetišizmom, preko trivijalnih idola i potrebe za čistim razbacivanjem.
Tako pop-art razotkriva paradokse jedne civilizacije uslovljene industijskim napretkom, kritikuje modernu merkantilističku kulturu i ujedno učestvuje u samom njenom mehanizmu."Pop-art želi, bez ikakve iluzije, da stvari govore same za sebe", izjavio je negdje Endi Vorhol.
Neki od motiva u pop- artu
Tako Klaus Oldenburg proizvodi gigantske plastične telefone, kupatila, utičnice i prekidače pravi od platna i oblaže ih transparentnom plastikom, (dajući im karakter nadrealističkog sadržaja), takođe stvara monumentalne torte i sendviče koje poslije izlaže na trgovima gradova kao "javne skulpture". Tom Veselman slika Grejt Ameriken Nuds (Great American Nudes), pretvarajući "Pin-ap Glamur" u obične stilizovane ambleme. Endi Vorhol proglašava konzerve supe i flaše koka kole "superzvijezdama" isto onoliko kao što su to i filmski idoli i zvijezde rok-en-rola.Roj Lihtenstajn ukazuje na estetske vrijednosti vinjeta iz stripa preslikavjaući ih na ogromne table tehnikom retikulacije.
Pop-art kao umetnička forma
Integrisanje umetnosti u sociološki kontekst, započeto dadaizmom, predstavlja i samu suštinu umetnosti Pop. Pravac nastaje praktično u isto vrijeme u SAD i Engleskoj. Njegov glavni cilj je uzdizanje naizgled banalnih predmeta i proizvoda svakodnevnog modernog života u Umetnost. Interesuje se za estetske vrednosti tog trivijalnog repertoara industrijske revolucije u modernom društvu, čija je vriednost, naizgled, samo upotrebna i na koji se poslije i ne obraća pažnja. Takozvana "figuracija" pop-arta, prvi put se javlja u severnoameričkoj umetnosti, kada Robert Rošenberg u svojim "kombajn pejntings" koristi inustrijske proizvode, fotografije i komade krpa. U to vreme Džasper Džons pravi slike čiji je motiv "nacionalni simbol", zastava SAD-a, alterišući i menjajući njihov prepoznatljivi kolorit, igrajući se likovnim formalističkim jezikom, bez naizgled, bilo kakvih drugih pretenzija. Takođe, slika realistično, živim koloritom, konzerve piva "Kampbel", kao ironičnu antitezu apstraktnom ekspresionizmu.
Dok su u Americi dadaističke demonstracije protiv „Umetnosti“ sa velikim slovom, činile ćeliju začetnicu pop-arta, u Engleskoj je to bila autohtona subkultura, čije su glavne medije za rasprostiranje činile reklamne plakate, žuta štampa, ilustracije naučne fantastike i strip.
Poznati njujorški umetnici zajedno sa svojim kolegama sa zapadne obale, Klaes Oldenburg, Roj Lihtenstajn, Endi Vorhol, Tom Veselman, Džejms Rosenkuist, Vajne Tieband, i Edvard Ruša, koriste privlačne fluorescentne boje, koje moderni čovek lako prepoznaje sa neonskih reklama, tržišnih centara i industrije spektakla, polazeći od njihove "slučajne egzistencije", transformišući tako svakodnevnicu u jedan novi spektakl "super star".
Pop-art u dizajnu
Moda i umetnost su jako uticale na dizajn proizvoda i nijedan umetnički pravac nije imao takav snažan uticaj na komercijalni dizajn kao pop-art. Pop umetnici kao što su Endi Vorhol, Džasper Džons, Roj Lihtenstajn, Robert Indijana su okrenuli svet umetnosti naopako crtajući svakodnevnicu i reciklirajući to kao ironiju, irelevantnu umetnosti. Endi Vorhol je javno slavio američki konzumerizam u svojim ponavljajućim segmentima prizora ikona popularne kulture, "Kembel" supe ili Elvisa Preslija. Ironično, ali proizvođači počinju upotrebljavati pop-art u dizajnu toliko da je to postalo deo svakodnevnog života sa recimo poštanskom markom "LOVE" koju je stvorio Robert Indijana.
Poznati pop umetnici
Piter Blejk (Peter Blake)
Derek Bošijer (Derek Boshier)
Patrik Kolfild (Patrick Caulfield)
Dimitrios (Dimitrios)
Džim Dajn (Jim Dine)
Marisol Eskobar (Marisol Escobar)
Filip Gaston (Philip Guston)
Kit Haring (Keith Haring)
Ričard Hamilton (Richard Hamilton)
Robert Indijana (Robert Indiana)
Džasper Džons (Jasper Johns)
Alen Džouns (Allen Jones)
Jajoi Kusama (Yayoi Kusama)
Roj Lihtenstajn (Roy Lichtenstein)
Piter Maks (Peter Max)
Klaus Oldenberg (Claes Oldenburg)
Eduardo Paoloci (Eduardo Paolozzi)
Hariton Pušvagner (Hariton Pushwagner)
Mel Ramos (Mel Ramos)
Robert Raušenberg (Robert Rauschenberg)
Džejms Rozenkvist (James Rosenquist)
Ed Ruše (Ed Ruscha)
Vejn Tibo (Wayne Thiebaud)
Endi Vorhol (Andy Warhol)
Tom Veselman (Tom Wesselmann)
Poznati pop-art umetnici na Balkanu
Dušan Otašević
Zvonimir Lončarić
